Posao se ne odmara

objavljeno:

Neophodno je vršiti rotacije zaposlenih u firmi, jer na taj način dobijamo više osoba u kompaniji koje mogu po potrebi da preuzmu aktivnosti i zadatke zaposlenog koji nedostaje

 

Možda se na prvi pogled čini da je leto period velikog mirovanja i da ne donosi mnogo mogućnosti zbog smanjenog obima posla i godišnjih odmora. Međutim, ovakav stav je samo delimično tačan, jer je leto period koji pruža brojne mogućnosti koje su tokom ostatka godine limitirane, naročito u oblasti ljudskih resursa.

 

Planiranje godišnjih odmora

 
Jedan od zadataka svake HR službe je vođenje planova o odsustvima zaposlenih. Jednako je bitno i za velike i za male strukture da se plan godišnjih odmora pripremi na adekvatan način. Stoga je uloga HR-a da pravovremeno i brižljivo analizira sve aspekte poslovanja, proceni sve faktore i uoči potencijalne rizike. Svaka kompanija bi, pored stavki definisanih u Pravilniku o radu, trebalo da ima i neku vrstu opšteg plana godišnjih odmora koji sadrži načelne informacije o dužini trajanja odmora, načinu planiranja i prijavljivanja, ali i deo koji će definisati koji zaposleni smeju da „preklope“ dane godišnjeg odmora, a koji ne, kao i koji je ključni period za poslovanje u toku letnjeg perioda kada je neophodno da zaposleni na određenim pozicijama budu na svom radnom mestu. Takav načelni plan mora posedovati određenu fleksibilnost u odnosu na potrebe i želje zaposlenih. Ukoliko su svi unapred upoznati sa ovim smernicama, biće mnogo jednostavnije uklopiti konkretne želje pojedinaca sa onim što je planom definisano i potražiti kompromisna rešenja tamo gde je neophodno, a kako bi obe strane bile zadovoljne.
 
Da bi period godišnjih odmora, ali i druga planirana i neplanirana odsustva pojedinaca sa svojih radnih mesta bili što bezbolnije amortizovani, neophodno je vršiti rotacije zaposlenih u firmi. Na ovaj način dobijamo više osoba u kompaniji koje mogu po potrebi da preuzmu aktivnosti i zadatke zaposlenog koji nedostaje. Rotacijom nije neophodno pojedinca uvoditi u najsitnije detalje i poverljive informacije, već je dovoljno uputiti ih u ključne zadatke određenog radnog mesta onoliko koliko je dovoljno da prilikom nečijeg odsustva kompanija nastavi nesmetano da posluje. Takođe, nije neophodno rotirati sve zaposlene po svim sektorima, već samo zaposlene u okviru jednog sektora ili između sektora koji blisko sarađuju. Naravno, sam plan rotacija zavisi i od broja zaposlenih u kompaniji, odnosno u pojedinačnim odeljenjima.
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Takođe treba voditi računa da se primopredaja posla između zaposlenih koji odlaze i onih koji se vraćaju sa odmora pažljivo pripremi. U idealnim situacijama potrebno je da zaposleni koji blisko sarađuju provedu zajedno barem nedelju dana između svojih godišnjih odmora. Na taj način, pojedinac koji dolazi sa odmora ima dovoljno vremena da od kolege prikupi sve važne informacije i preuzme projekte i druge zadatke. Sa druge strane, kolega koji odlazi na odmor može da odle rasterećen i bez pritiska, jer zna da će sve aktivnosti koje zahtevaju pažnju i praćenje tokom njegovog odsustva biti pod kontrolom.
 

Dobar period za rad HR službe

 
Vreme godišnjih odmora je odličan period za HR službe, odnosno za osobe koje su zadužene za vođenje brige o zaposlenima. Letnji period je veoma pogodan za procenu efikasnosti i efektivnosti pojedinaca. S obzirom na to da kompanije u tom periodu uglavnom posluju sa smanjenim  brojem zaposlenih, mnogo je lakše proceniti pojedince i uočiti nedostatke u njihovom radu. Smanjena je mogućnost da neko svoje mane i greške prikrije radom tima ili grupe, te se učinak pojedinca može preciznije proceniti. Uloga HR službe je da na osnovu uočenog isplanira i u daljem radu provede neophodne korektivne mere kako bi se učinak pojedinca doveo do zadovoljavajućeg nivoa, što se primarno čini kroz različite obuke, savetovanja i treninge. Tokom letnjeg perioda otvara se i dovoljno prostora za posvećivanje brige o zadovoljstvu zaposlenih, i pružanje pomoći pojedincima kako bi prevazišli sve prepreke i teškoće sa kojim se suočavaju u svakodnevnom radu. Leto važi za opušteniji i rasterećeniji period, i tada su i zaposleni spremniji da sa svojim menadžerima i HR službom podele više informacija, da budu otvoreniji i iskreniji. HR službe mogu na taj način sačiniti i neku vrstu polugodišnje analize, sprovesti neophodna prilagođavanja godišnjih planova i korigovati uočene nedostatke kako u svom radu, tako i u radu pojedačnih timova. Takav polugodišnji presek će svakako pozitivno uticati na rezultate na kraju godine.
 

Nadoknaditi zaostatak

 
Leto je, takođe, dobar period da se nadoknade sve nagomilane obaveze. Tokom godine sigurno ste odlagali neke obaveze za koje niste imaliv remena, a koje nisu bile od krucijalnog značaja za poslovanje firme. Najčešće su to različite administrativne i slične aktivnosti koje same po sebi ne zahtevaju sve vaše kompetencije da bi se privele kraju, ali su svakako sastavni deo vašeg posla. Letnji period je idealno vreme da se posvetite i tim obavezama. Ukoliko smatrate da vam je preveliki zalogaj da sve to sami odradite, možete se osloniti i na mogućnosti koje pružaju trainee i internship programi. Pružite priliku mladim ljudima da osete atmosferu korporativnog rada i iskoristite njihovu energiju i motivaciju da zajedničkim snagama nadoknadite zaostatak. Oni će sigurno mnogo naučiti i biti zahvalni na pruženoj šansi, a vama će njihova pomoć mnogo značiti.
 
Istovremeno, ukoliko kompanija ima u planu otvaranje novih radnih mesta koja ne zahtevaju specifi čna, iskustvom stečena znanja i veštine, onda možete spojiti lepo sa korisnim. Kroz ove programe ćete proceniti ko su najbolji pojedinci koje želite zadržati u svojoj strukturi, pa im se možete sa više elana posvetiti i uputiti ih u sve procese. U prijatnoj i rasterećenoj atmosferi, bez vremenskog pritiska, mladi ljudi će se najbolje uklopiti u tim. Do jeseni, kada će se sve ponovo ubrzati, bićete spremni i vi i oni da se nosite sa velikim brojem poslovnih obaveza i aktivnosti i da zajedno postignete i premašite postavljene ciljeve i planove.
 
Ovaj tekst je objavljen u julskom broju časopisa InStore. Autori: Nataša Savić i Mina Čandrlić.